Nikad nisam hteo devojku, nazovimo to “na jedno veče”, koju nikad više ne bi video, niti bi me se setila ikada više

Nikad nisam hteo devojku, nazovimo to “na jedno veče”, koju nikad više ne bi video, niti bi me se setila ikada više. Htio sam onakvu s kojom bih mogao da budem ono što jesam, da pričam o svemu, da se glupiramo, sedimo na klupi do kasno u noć i smrzavamo se, šetamo, da pokažemo prave emocije jedno drugom, da gledamo film i ne odgledamo ga jer bi se počeli ljubiti, da me nazove samo da mi kaže da me voli, da kada se probudim,

 

 

da vidim njenu poruku i budem srećan. Da je mogu zagrliti jako i reći joj da je moja! Boriti se za nju, kad je najteže da je uz mene, da zajedno sve prođemo u životu, da mi je verna, da me voli onakvog kakav jesam, kad mi je najteže da bude tu. Da iz njenih usta čujem ono iskreno “volim te”! … Naravno tako nešto je veoma teško naći, a još teže i sačuvati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *